Velika Britanija uvodi biometrijske ID kartice
04. Decembar 2003.
Britanska vlada dovršila je predlog zakona o izdavanju biometrijskih identifikacionih kartica i formiranju centralizovane baze podataka, izjavili su predstavnici vlade.
Zakon o identifikacionim karticama bice razmatran na narednom zasedanju britanskog parlamenta. Kao što je to ranije ovog meseca najavio ministar unutrašnjih poslova Dejvid Blanket, zakon predvida obavezno posedovanje ID kartice sa ugradenim cipom u kome bi bili snimljeni biometrijski podaci za identifikaciju vlasnika kartice. Planirano je i da se do 2010. godine uspostavi "sigurna nacionalna baza podataka" u kojoj bi se cuvali podaci iz kartica.
"Uvodenjem kartica uhvaticemo se u koštac sa izazovima 21. veka. Lakši pristup podacima i nove, napredne tehnologije pomoci ce u rešavanju problema kao što su ilegalno zapošljavanje, imigracija, krada identiteta, terorizam i organizovani kriminal", izjavio je Blanket.
Predlog zakona predvida da procesor na kartici cuva sledece podatke o vlasniku kartice: adresu, telefonski broj, broj nacionalnog osiguranja (slicno kao broj socijalnog osiguranja u SAD), medicinske informacije, podatke iz policijskog i sudskog dosijea i biometrijske informacije kao što su digitalna slika vlasnika, otisci njegovih prstiju i dlanova i skenirane slike zenica ociju.
Identifikacione kartice ce biti uvedene u dve faze. U prvoj fazi, prilikom produžavanja važnosti ili izdavanja novih pasoša i vozackih dozvola, biometrijske informacije ce biti ukljucene u dokumente. Kao deo prve faze predvida se i izdavanje ID kartica državljanima zemalja Evropske unije i drugim strancima koji traže boravak u Velikoj Britaniji. Britanci bez pasoša ili vozacke dozvole takode ce moci da dobiju ID kartice. U drugoj fazi, pet godina nakon pocetka važenja zakona, posedovanje ID kartice ce biti obavezujuce. Korisnici ce za karticu placati približno 24 funte (34 evra), a ceo projekat ce britanske poreske obveznike koštati 2,1 milijardu funti
(2,99 milijardi evra).
Vladini predstavnici nisu želeli da objave koje ce kompanije pripremiti tehnološke uslove za uvodenje sistema ID kartica. Poznato je, medutim, da je na slicnim projektima britanska vlada saradivala sa kompanijama Oracle i Electronic Data Systems (EDS). Te dve kompanije su tvorci baze koja sadrži podatke o približno devet miliona britanskih poreskih obveznika.
Predlog zakona ima, naravno, i protivnike, medu kojima su najglasnije organizacije za zaštitu ljudskih prava. Jedna od njih, grupa Liberty, tvrdi da novi zakon, osim što je skup i neefikasan, predstavlja stvarnu pretnju gradanskim pravima i privatnosti pojedinaca. Ministar Blanket je u govoru pred izjavio ustvrdio da razvoj biometrijskih identifikacionih oznaka znaci da "identitet nece biti moguce ukrasti ili kopirati". U suprotnosti sa njegovom izjavom stoje, medutim, podaci iz februarskog izveštaja vlade o izvodljivosti upotrebe biometrijskih metoda identifikacije u kome se kaže da "one ne pružaju stopostotnu pouzdanost i autenticnost".
Mišljenja strucnjaka takode su podeljena. Bart Vansevenant, jedan od rukovodilaca kompanije Ubizen NV, smatra da nema objektivne potrebe za uvodenjem ID kartica sa biometrijskim podacima. Kompanija Ubizen je ucestvovala u projektu uvodenja elektronskih licnih karata u Belgiji. Po recima Vansevenanta, Belgija je jedina evropska zemlja u kojoj je takav projekat odmakao od probne faze.
Belgijske elektronske licne karte, velicine uobicajene kreditne kartice, sadrže informacije koje se vec nalaze na papirnim licnim kartama - ime, prezime, godinu rodenja i fotografiju vlasnika. Belgijanci mogu da koriste kartice i za digitalno potpisivanje elektronskih dokumenata, a sistem ce biti u potpunosti zaokružen za tri ili cetiri godine kada ce svaki belgijski državljanin stariji od dvanaest godina imati karticu. Tehnologija primenjena u Belgiji je, po Vansevenantu, jeftinija i pouzdanija nego tehnologija koja se planira u Velikoj Britaniji. "Kada uzmete u obzir troškove uvodenja i održavanja sistema, kao i administrativne probleme, nema ozbiljnijeg razloga za uvodenje biometrije", kaže Vansevenant.
"Biometrijske kartice ce pomoci u pracenju državljana Velike Britanije, ali ce biti neupotrebljive ako medunarodni teroristi koriste obicne pasoše za prelazak granice. Da bi sistem bio efikasan, mora da bude primenjen u velikom broju zemalja širom sveta, ali sumnjam da ce britanska vlada ubediti druge zemlje da uvedu slican sistem", kaže Vansevenant.
Vansevenant smatra da ce biti problema i sa bezbednošcu centralizovane baze podataka koja ce biti idealna meta za hakere ili teroriste. U Belgiji, naprimer, podaci o vlasnicima kartica cuvaju se u bazi podataka kojoj se ne može pristupiti preko Mreže i koja ni na koji nacin nije povezana sa drugim nacionalnim bazama podataka.
"Moguce je da za reklamiranje upotrebe biometrijskih podataka kao sjajnog rešenja za problem terorizma, u Velikoj Britaniji i SAD (gde se takode planira uvodenje "pametnih" pasoša) postoje marketinški razlozi. Cak i tom slucaju, to je loša ideja", kaže Vansevenant.
Tweet
Britanska vlada dovršila je predlog zakona o izdavanju biometrijskih identifikacionih kartica i formiranju centralizovane baze podataka, izjavili su predstavnici vlade.
Zakon o identifikacionim karticama bice razmatran na narednom zasedanju britanskog parlamenta. Kao što je to ranije ovog meseca najavio ministar unutrašnjih poslova Dejvid Blanket, zakon predvida obavezno posedovanje ID kartice sa ugradenim cipom u kome bi bili snimljeni biometrijski podaci za identifikaciju vlasnika kartice. Planirano je i da se do 2010. godine uspostavi "sigurna nacionalna baza podataka" u kojoj bi se cuvali podaci iz kartica.
"Uvodenjem kartica uhvaticemo se u koštac sa izazovima 21. veka. Lakši pristup podacima i nove, napredne tehnologije pomoci ce u rešavanju problema kao što su ilegalno zapošljavanje, imigracija, krada identiteta, terorizam i organizovani kriminal", izjavio je Blanket.
Predlog zakona predvida da procesor na kartici cuva sledece podatke o vlasniku kartice: adresu, telefonski broj, broj nacionalnog osiguranja (slicno kao broj socijalnog osiguranja u SAD), medicinske informacije, podatke iz policijskog i sudskog dosijea i biometrijske informacije kao što su digitalna slika vlasnika, otisci njegovih prstiju i dlanova i skenirane slike zenica ociju.
Identifikacione kartice ce biti uvedene u dve faze. U prvoj fazi, prilikom produžavanja važnosti ili izdavanja novih pasoša i vozackih dozvola, biometrijske informacije ce biti ukljucene u dokumente. Kao deo prve faze predvida se i izdavanje ID kartica državljanima zemalja Evropske unije i drugim strancima koji traže boravak u Velikoj Britaniji. Britanci bez pasoša ili vozacke dozvole takode ce moci da dobiju ID kartice. U drugoj fazi, pet godina nakon pocetka važenja zakona, posedovanje ID kartice ce biti obavezujuce. Korisnici ce za karticu placati približno 24 funte (34 evra), a ceo projekat ce britanske poreske obveznike koštati 2,1 milijardu funti
(2,99 milijardi evra).
Vladini predstavnici nisu želeli da objave koje ce kompanije pripremiti tehnološke uslove za uvodenje sistema ID kartica. Poznato je, medutim, da je na slicnim projektima britanska vlada saradivala sa kompanijama Oracle i Electronic Data Systems (EDS). Te dve kompanije su tvorci baze koja sadrži podatke o približno devet miliona britanskih poreskih obveznika.
Predlog zakona ima, naravno, i protivnike, medu kojima su najglasnije organizacije za zaštitu ljudskih prava. Jedna od njih, grupa Liberty, tvrdi da novi zakon, osim što je skup i neefikasan, predstavlja stvarnu pretnju gradanskim pravima i privatnosti pojedinaca. Ministar Blanket je u govoru pred izjavio ustvrdio da razvoj biometrijskih identifikacionih oznaka znaci da "identitet nece biti moguce ukrasti ili kopirati". U suprotnosti sa njegovom izjavom stoje, medutim, podaci iz februarskog izveštaja vlade o izvodljivosti upotrebe biometrijskih metoda identifikacije u kome se kaže da "one ne pružaju stopostotnu pouzdanost i autenticnost".
Mišljenja strucnjaka takode su podeljena. Bart Vansevenant, jedan od rukovodilaca kompanije Ubizen NV, smatra da nema objektivne potrebe za uvodenjem ID kartica sa biometrijskim podacima. Kompanija Ubizen je ucestvovala u projektu uvodenja elektronskih licnih karata u Belgiji. Po recima Vansevenanta, Belgija je jedina evropska zemlja u kojoj je takav projekat odmakao od probne faze.
Belgijske elektronske licne karte, velicine uobicajene kreditne kartice, sadrže informacije koje se vec nalaze na papirnim licnim kartama - ime, prezime, godinu rodenja i fotografiju vlasnika. Belgijanci mogu da koriste kartice i za digitalno potpisivanje elektronskih dokumenata, a sistem ce biti u potpunosti zaokružen za tri ili cetiri godine kada ce svaki belgijski državljanin stariji od dvanaest godina imati karticu. Tehnologija primenjena u Belgiji je, po Vansevenantu, jeftinija i pouzdanija nego tehnologija koja se planira u Velikoj Britaniji. "Kada uzmete u obzir troškove uvodenja i održavanja sistema, kao i administrativne probleme, nema ozbiljnijeg razloga za uvodenje biometrije", kaže Vansevenant.
"Biometrijske kartice ce pomoci u pracenju državljana Velike Britanije, ali ce biti neupotrebljive ako medunarodni teroristi koriste obicne pasoše za prelazak granice. Da bi sistem bio efikasan, mora da bude primenjen u velikom broju zemalja širom sveta, ali sumnjam da ce britanska vlada ubediti druge zemlje da uvedu slican sistem", kaže Vansevenant.
Vansevenant smatra da ce biti problema i sa bezbednošcu centralizovane baze podataka koja ce biti idealna meta za hakere ili teroriste. U Belgiji, naprimer, podaci o vlasnicima kartica cuvaju se u bazi podataka kojoj se ne može pristupiti preko Mreže i koja ni na koji nacin nije povezana sa drugim nacionalnim bazama podataka.
"Moguce je da za reklamiranje upotrebe biometrijskih podataka kao sjajnog rešenja za problem terorizma, u Velikoj Britaniji i SAD (gde se takode planira uvodenje "pametnih" pasoša) postoje marketinški razlozi. Cak i tom slucaju, to je loša ideja", kaže Vansevenant.
Tweet
