Simulator Zemlje oduševljava naučnike
03. Oktobar 2003.
Naučnici koji izučavaju klimatske promene i vremenske prilike, smatraju da upotreba superkompjutera predstavlja prekretnicu u istraživanjima.
Nakon Klimatske radionice održane u Kembridžu u Velikoj Britaniji, mnogi naučnici nisu krili svoje oduševljenje informacijama koje su nazvali "vrlo uzbuđujućim".
Trodnevno okupljanje klimatologa organizovali su britanski Institut za prirodne nauke i Centar za matematičke nauke Univerziteta u Kembridžu.
"Rezultati koje je postigao superkompjuter Simulator Zemlje su veoma uzbudljivi. Naši klimatski modeli su po prvi put radili na računaru sposobnom da dočara burne klimatske događaje kao što su jake depresije, uragani ili velike provale oblaka", izjavila je profesor Džulija Slingo iz britanskog Centra za globalno atmosfersko modeliranje.
"To znači da ćemo ubuduće moći sigurnije i tačnije da predvidimo vremenske nepogode, kao na primer uragan Izabela, i njihov uticaj na okolinu. Osim toga, lakše ćemo odrediti prioritete u finansiranju razvoja zaštite od vremenskih neprilika", dodala je profesorka Slingo.
Organizatori radionice su istakli da je "e-nauka" (upotreba Interneta za naučna istraživanja i razmenu informacija), od ključnog značaja za buduće generacije naučnika. Po mišljenju mnogih učesnika radionice superkompjuteri kao što je Simulator Zemlje, znatno će olakšati izučavanja.
Simulator Zemlje (Earth Simulator) je plod zajedničkog rada kompanije NEC i inženjera japanske Agencije za svemirski razvoj, japanskog Instituta za istraživanja atomske energije i japanskog Centra za pomorska istraživanja i tehnologije. Računar je koštao oko 50 milijardi jena (385 miliona dolara).
Superkompjuter sadrži 640 čvorova sa po osam procesora od kojih svaki procesor ima snagu 8 gigaflopsa. To mu daje teoretsku snagu od 40 biliona (deset na dvanaesti) operacija u pokretnom zarezu u sekundi. Svaki čvor ima 16 GB memorije što čini ukupno 10 TB radne memorije celog sistema koji koristi NEC-ov operativni sistem Super-UX.
Čvorovi su povezani u mrežu brzinom od 12,3 gigabita u sekundi (Gb/s) i smešteni u 65 ormana u prostoriji 50 x 65 metara. Po obodu prostorije su ormani sa diskovima i magnetnim trakama, a ispod poda smešten je rashaladni sistem.
Superkompjuter se nalazi u Institutu za nauke o Zemlji u Jokohami i koristi se za stvaranje računarskih modela koji simuliraju klimatske promene.
Tweet
Naučnici koji izučavaju klimatske promene i vremenske prilike, smatraju da upotreba superkompjutera predstavlja prekretnicu u istraživanjima.
Nakon Klimatske radionice održane u Kembridžu u Velikoj Britaniji, mnogi naučnici nisu krili svoje oduševljenje informacijama koje su nazvali "vrlo uzbuđujućim".
Trodnevno okupljanje klimatologa organizovali su britanski Institut za prirodne nauke i Centar za matematičke nauke Univerziteta u Kembridžu.
"Rezultati koje je postigao superkompjuter Simulator Zemlje su veoma uzbudljivi. Naši klimatski modeli su po prvi put radili na računaru sposobnom da dočara burne klimatske događaje kao što su jake depresije, uragani ili velike provale oblaka", izjavila je profesor Džulija Slingo iz britanskog Centra za globalno atmosfersko modeliranje.
"To znači da ćemo ubuduće moći sigurnije i tačnije da predvidimo vremenske nepogode, kao na primer uragan Izabela, i njihov uticaj na okolinu. Osim toga, lakše ćemo odrediti prioritete u finansiranju razvoja zaštite od vremenskih neprilika", dodala je profesorka Slingo.
Organizatori radionice su istakli da je "e-nauka" (upotreba Interneta za naučna istraživanja i razmenu informacija), od ključnog značaja za buduće generacije naučnika. Po mišljenju mnogih učesnika radionice superkompjuteri kao što je Simulator Zemlje, znatno će olakšati izučavanja.
Simulator Zemlje (Earth Simulator) je plod zajedničkog rada kompanije NEC i inženjera japanske Agencije za svemirski razvoj, japanskog Instituta za istraživanja atomske energije i japanskog Centra za pomorska istraživanja i tehnologije. Računar je koštao oko 50 milijardi jena (385 miliona dolara).
Superkompjuter sadrži 640 čvorova sa po osam procesora od kojih svaki procesor ima snagu 8 gigaflopsa. To mu daje teoretsku snagu od 40 biliona (deset na dvanaesti) operacija u pokretnom zarezu u sekundi. Svaki čvor ima 16 GB memorije što čini ukupno 10 TB radne memorije celog sistema koji koristi NEC-ov operativni sistem Super-UX.
Čvorovi su povezani u mrežu brzinom od 12,3 gigabita u sekundi (Gb/s) i smešteni u 65 ormana u prostoriji 50 x 65 metara. Po obodu prostorije su ormani sa diskovima i magnetnim trakama, a ispod poda smešten je rashaladni sistem.
Superkompjuter se nalazi u Institutu za nauke o Zemlji u Jokohami i koristi se za stvaranje računarskih modela koji simuliraju klimatske promene.
Tweet
