Rupa po rupa - IBM
24. Novembar 2003.
Sedamnaestog novembra 1929. godine, u šezdesetdevetoj godini života je od posledica srcanog udara umro Herman Holerit, pronalazac elektricnog bušaca rupa i osnivac kompanije koja ce kasnije prerasti u IBM.
Holeritova mašina je bušila rupe na magnetnoj traci (kasnije karticama) i razvrstavala podatke, a korišcena je 1890. godine za obradu podataka dobijenih popisom stanovništva u SAD. Novi pronalazak znacajno je smanjio vreme obrade rezultata popisa - podaci su obradeni za tri godine, umesto za deset koliko je bilo potrebno za obradu popisa iz 1880. godine. Ovaj nacin obrade podataka popisa stanovništva se u SAD koristio sve do kraja sedamdesetih godina prošlog veka.
Holerit je od malih nogu ispoljavao smisao za nauku i pronalazaštvo. U petnaestoj godini se upisao na državni fakultet u Njujorku, u devetnaestoj diplomirao na rudarskom fakultetu na njujorškom univerzitetu Kolumbia, a nakon završenog fakulteta zaposlio u Saveznom zavodu za statistiku. U 1882. godini Holerit je radio kao instruktor mehanike na Masacusetskom institutu za tehnologiju i otpoceo rad na razvoju mašine koja za brojanje koristi bušenu papirnu traku. Kljucna zamisao celog projekta je da položaj rupe na kartici predstavlja podatak, a zadatak mašine je da ocita traku, prebroji i razvrsta rezultate.
Osim za pronalazaštvo, Holerit je iskazao i zavidan smisao za preduzetništvo. Prvi patent registrovao je 1884. godine, a uspešna obrada podataka popisa iz 1890. godine omogucila mu je da otpocne prodaju svoje mašine, osim u SAD, u Evropi i Kanadi. Holerit je 1897. godine osnovao kompaniju Tabulating Machine, koja je nakon nekoliko spajanja sa drugim kompanijama prerasla u kompaniju International Business Maschines, danas poznatu širom sveta kao IBM.
Tweet
Sedamnaestog novembra 1929. godine, u šezdesetdevetoj godini života je od posledica srcanog udara umro Herman Holerit, pronalazac elektricnog bušaca rupa i osnivac kompanije koja ce kasnije prerasti u IBM.
Holeritova mašina je bušila rupe na magnetnoj traci (kasnije karticama) i razvrstavala podatke, a korišcena je 1890. godine za obradu podataka dobijenih popisom stanovništva u SAD. Novi pronalazak znacajno je smanjio vreme obrade rezultata popisa - podaci su obradeni za tri godine, umesto za deset koliko je bilo potrebno za obradu popisa iz 1880. godine. Ovaj nacin obrade podataka popisa stanovništva se u SAD koristio sve do kraja sedamdesetih godina prošlog veka.
Holerit je od malih nogu ispoljavao smisao za nauku i pronalazaštvo. U petnaestoj godini se upisao na državni fakultet u Njujorku, u devetnaestoj diplomirao na rudarskom fakultetu na njujorškom univerzitetu Kolumbia, a nakon završenog fakulteta zaposlio u Saveznom zavodu za statistiku. U 1882. godini Holerit je radio kao instruktor mehanike na Masacusetskom institutu za tehnologiju i otpoceo rad na razvoju mašine koja za brojanje koristi bušenu papirnu traku. Kljucna zamisao celog projekta je da položaj rupe na kartici predstavlja podatak, a zadatak mašine je da ocita traku, prebroji i razvrsta rezultate.
Osim za pronalazaštvo, Holerit je iskazao i zavidan smisao za preduzetništvo. Prvi patent registrovao je 1884. godine, a uspešna obrada podataka popisa iz 1890. godine omogucila mu je da otpocne prodaju svoje mašine, osim u SAD, u Evropi i Kanadi. Holerit je 1897. godine osnovao kompaniju Tabulating Machine, koja je nakon nekoliko spajanja sa drugim kompanijama prerasla u kompaniju International Business Maschines, danas poznatu širom sveta kao IBM.
Tweet
