Ko je brži, Pentium 4 ili GeForce 4 !?!?
25. Decembar 2003.
Prema izveštaju sajta Slashdot, grupa softverskih inžinjera sa Senfordskog Univerziteta smislila je način da uposli desetine miliona često besposlenih tranzistora u grafičkim procesorima. Uzimajući u obzir složenost i cene današnjih GPU procesora i grafičkih karti zasnovanih na njima, šteta je ne iskoristiti tu ogromnu potencialnu energiju, koja za sada služi samo za iscrtavanje poligona u realnom vremenu kada igramo neku 3D igru. Ranije je već bilo pokušaja da se grafičkim adapterima pruži veća funkcionalnost, a poslednji među njima je ATi-ev plug-in za profesionalnu FireGL seriju kojim se ubrzava renderovanje scena u grafičkim aplikacijama, što je inače bio ekskluzivni zadatak centralnog procesora. Međutim, razvojni tim Senfordskog Univerziteta je zauzeo mnogo sveobuhvatniji pristup, razvijajući kompajler i runtime programsko okruženje koje bi izvršavalo proizvoljni kod sličan C-u korišćenjem šejdera u grafičkim procesorima. Prvi testovi BrookGPU programskog jezika su pokazali da NVIDIA GeForce FX 5900 Ultra može da izvršava oko 20 milijardi operacija u pokretnom zarezu po sekundi (20GFLOPS), što grubom analogijom odgovara brzini Pentiuma 4 na 10 GHz. Kao najveće prepreke na putu masovnog korišćenja softvera koji se delom izvršava u centralnom a delom u grafičkom procesoru, navodi se složenost BrookGPU jezika i njegova neusavršenost.
Ako znamo da od prodatih grafičkih rešenja na tržištu preko pola čine ona integrisana u čipsetove, nije čudo što su ATi i NVidia bili prinuđeni da se takmiče sa Intelom na tom polju, pa verovatno ni ne bi oklevali da podrže ovakav projekat. Sumirajući utiseke oko Majkrosoftovih planova za ulazak na procesorsko tržište i Intelovog razvoja sopstvenog operativnog sistema, čini se da je proširenje hardverske i softverske funkcionalnosti grafičkih procesora baš onaj začin koji je nedostajao da se zaprži IT čorba. :)
Tweet
Prema izveštaju sajta Slashdot, grupa softverskih inžinjera sa Senfordskog Univerziteta smislila je način da uposli desetine miliona često besposlenih tranzistora u grafičkim procesorima. Uzimajući u obzir složenost i cene današnjih GPU procesora i grafičkih karti zasnovanih na njima, šteta je ne iskoristiti tu ogromnu potencialnu energiju, koja za sada služi samo za iscrtavanje poligona u realnom vremenu kada igramo neku 3D igru. Ranije je već bilo pokušaja da se grafičkim adapterima pruži veća funkcionalnost, a poslednji među njima je ATi-ev plug-in za profesionalnu FireGL seriju kojim se ubrzava renderovanje scena u grafičkim aplikacijama, što je inače bio ekskluzivni zadatak centralnog procesora. Međutim, razvojni tim Senfordskog Univerziteta je zauzeo mnogo sveobuhvatniji pristup, razvijajući kompajler i runtime programsko okruženje koje bi izvršavalo proizvoljni kod sličan C-u korišćenjem šejdera u grafičkim procesorima. Prvi testovi BrookGPU programskog jezika su pokazali da NVIDIA GeForce FX 5900 Ultra može da izvršava oko 20 milijardi operacija u pokretnom zarezu po sekundi (20GFLOPS), što grubom analogijom odgovara brzini Pentiuma 4 na 10 GHz. Kao najveće prepreke na putu masovnog korišćenja softvera koji se delom izvršava u centralnom a delom u grafičkom procesoru, navodi se složenost BrookGPU jezika i njegova neusavršenost.
Ako znamo da od prodatih grafičkih rešenja na tržištu preko pola čine ona integrisana u čipsetove, nije čudo što su ATi i NVidia bili prinuđeni da se takmiče sa Intelom na tom polju, pa verovatno ni ne bi oklevali da podrže ovakav projekat. Sumirajući utiseke oko Majkrosoftovih planova za ulazak na procesorsko tržište i Intelovog razvoja sopstvenog operativnog sistema, čini se da je proširenje hardverske i softverske funkcionalnosti grafičkih procesora baš onaj začin koji je nedostajao da se zaprži IT čorba. :)
Tweet
