Ekran na sočivu

Naučnici danas mogu proizvesti male telefone i računare, ali nama i dalje treba relativno veliki ekran da bismo se mogli njima služiti. Šta bi se dogodilo kad bi se ekran nalazio na kontaktnom sočivu?
Uređaji bi se smanjili nekoliko puta, bili bi lakši za prenos i jeftiniji za izradu.

Stavljanja ekrana na sočivo prvi se dosetio dr Babak Parviz. Parviz se bavi izradom malih uređaja koje zahvaljujući nanotehnologiji i tehnikama mikroproizvodnje ugrađuje na polimere ili staklo. Sočiva su sagrađena od elastičnog prozirnog polimera, što je idealna podloga za mali elektronski uređaj. Prototip sadrži mali sklop na koji će biti spojene minijaturne LED lampice, svaka trećinu milimetra u promeru.

Trenutno je najveći problem LED lampica - napajanje. Parviz razmatra dve metode. Pošto sočivo mora da ima antenu, jer mora da bude u mogućnosti da prima podatke, mogle bi se napajati tim putem. Druga metoda uključuje solarne ćelije.

Drugi problem je projekcija slike. Sočivo leži na površini oka, što je preblizu da bismo fokusirali oko na sliku. Za stvaranje fokusirane slike moraće se manipulisati zracima svetlosti. Korišćenjem lasera umesto LED lampica to bi se moglo postići, međutim laseri su opasni za oči. Rešenje problema mogle bi biti mikro-LED lampice.

Ne smatraju svi ovo sočivo dobrom idejom. Profesor Džejms Volfson misli da na sočivu nema dovoljno mesta za sklop. Uz to, ne vidi kako će Parviz rešiti problem fokusiranja slike. Prema njemu, ovo rešenje neće pomoći slabovidima jer njima ionako trebaju velika slova s mnogo kontrasta, i većina ih nosi naočare, a ne sočiva. Kao alternativu Volfson predlaže stavljanje elektronskih uređaja na naočare.